Free Reading Jedan od onih ivota

Jedan od onih ivota - Sadraj: Vidi? Godine nas obrade razli?ito... Nekom postane vano s kim ?e le?i, a nekom s kim ?e se probuditi? alim, stara... Nadam se da smo se ove no?i zauvek mimoili? Pohitao sam ku?i, znaju?i da je to jedino mesto koje mi jo moe pruiti ?vrst alibi pred Anamariom. Hladno?a je prijatno dezinfikovala grad, i zvezde su te ve?eri imale jedan doslovno brilijantan nastup na razvedrenom nebu... Ponovo sam se zatekao kako brojim korake, to je pomalo izoidno, kau, no ovog puta sam bar imao dobar izgovor da je to sigurno zato to urim? Na sedamsto devetnaest, uglavnom, bio sam ta?no naspram Carigrada, niz Bulevar je kafilerijski klizio vojni dip, vrebaju?i plen... Pola pet? Lepo pie u predvojni?koj za drugi razred gimnazije da Naa Armija nikad ne spava? Uletevi u stan kao u sklonite, okrenuo sam Njen broj ne ?ekaju?i na signal... Ako zazvoni i tre?i put, prekidam... - Halo? Ipak se javila... Brzo sam spustio slualicu i neizdrivi sekund i?ekivao da zazvoni i kod mene... - Zvrrrc! Ko bi to mogao biti u ovo doba? - Molim? Sad je Njena slualica pala, ifrovana poruka je uzvra?ena: ?ao, mila, stigao sam. Stop. ?ao,mili, dobro da jesi. Stop... Puls mi se polagacko vra?ao ku?i, u srce, i samo bi se na trenutke u bradi i grlu jo za?uli odjeci njegovih sve tiih i mirnijih koraka... Legao sam na le?a, iroko rairivi ruke, pokuavaju?i da to ravnomernije rasporedim mehur praznine u grudima. Anamaria mi je nedostajala tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti deo mene, pomislih, ne mogavi da zamislim koji... Glava, udovi, prsti, pipci i kraci? O, ne... Sve je to nekako spolja? Ovo fali iz sredine... Negde iz tamnog ambisa zbog kog se sve re?e usu?ujem da zaronim u sebe... Jer tamo zagluvim... O?i se prepune do vrha... I suze se za?as raspu kao pokidane biserne niske... Po sobi... Po meni... Po ?itavom svetu... I ne mogu ih skupiti do jutra...


Download Jedan od onih ivota

Book Details

⚡️Book Title : Jedan od onih ivota
⚡Book Author : ?or?e Balaevi?
⚡Page : 226 pages
⚡Published 1997 by Prometej, Novi Sad

Jedan od onih ivota

Sadraj: Vidi? Godine nas obrade razli?ito... Nekom postane vano s kim ?e le?i, a nekom s kim ?e se probuditi? alim, stara... Nadam se da smo se ove no?i zauvek mimoili? Pohitao sam ku?i, znaju?i da je to jedino mesto koje mi jo moe pruiti ?vrst alibi pred Anamariom. Hladno?a je prijatno dezinfikovala grad, i zvezde su te ve?eri imale jedan doslovno brilijantan nastup na razvedrenom nebu... Ponovo sam se zatekao kako brojim korake, to je pomalo izoidno, kau, no ovog puta sam bar imao dobar izgovor da je to sigurno zato to urim? Na sedamsto devetnaest, uglavnom, bio sam ta?no naspram Carigrada, niz Bulevar je kafilerijski klizio vojni dip, vrebaju?i plen... Pola pet? Lepo pie u predvojni?koj za drugi razred gimnazije da Naa Armija nikad ne spava? Uletevi u stan kao u sklonite, okrenuo sam Njen broj ne ?ekaju?i na signal... Ako zazvoni i tre?i put, prekidam... - Halo? Ipak se javila... Brzo sam spustio slualicu i neizdrivi sekund i?ekivao da zazvoni i kod mene... - Zvrrrc! Ko bi to mogao biti u ovo doba? - Molim? Sad je Njena slualica pala, ifrovana poruka je uzvra?ena: ?ao, mila, stigao sam. Stop. ?ao,mili, dobro da jesi. Stop... Puls mi se polagacko vra?ao ku?i, u srce, i samo bi se na trenutke u bradi i grlu jo za?uli odjeci njegovih sve tiih i mirnijih koraka... Legao sam na le?a, iroko rairivi ruke, pokuavaju?i da to ravnomernije rasporedim mehur praznine u grudima. Anamaria mi je nedostajala tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti deo mene, pomislih, ne mogavi da zamislim koji... Glava, udovi, prsti, pipci i kraci? O, ne... Sve je to nekako spolja? Ovo fali iz sredine... Negde iz tamnog ambisa zbog kog se sve re?e usu?ujem da zaronim u sebe... Jer tamo zagluvim... O?i se prepune do vrha... I suze se za?as raspu kao pokidane biserne niske... Po sobi... Po meni... Po ?itavom svetu... I ne mogu ih skupiti do jutra...